Kada na svet dođe beba i vi postanete roditelj, sve obaveze koje ste do sada imali padaju u “drugi plan” i svaki vaš trenutak od tada je posvećen prvenstveno bebinim potrebama. Iz dana u dan, brinući se o bebi stvaraju se svakodnevne navike u pogledu hranjenja, presvlačenja, kupanja, uspavljivanja i drugih obaveza oko bebe.
Svi znamo da kada se bebe rode, najveći deo svog vremena provedu spavajući, osim u periodima kada su gladne i kada treba da jedu. U prvom mesecu beba prosečno spava od 16 do 18 sati i tada se beba obično budi na svaka 2 do 3 sata kako bi se hranila, a nakon toga spava. Kako vreme prolazi, beba polako usvaja sopstvene obrasce spavanja koji se vremenom ustaljuju.
Od nekog trećeg meseca, bebe su već usvojile određene rutine sa spavanjem, produžile su noćne periode spavanja, što je za neispavane roditelje i te kako veliki napredak. Ova faza kod većine beba ne traje dugo i taman kada ste se opustili i pomislili da konačno možete da odahnete, beba odjednom počinje sve česće da se budi tokom noći. Niste sigurni da li su u pitanju zubići, da li gladna, skok u razvoju ili samo prolazna faza. Pedijatri kažu da nema razloga za brigu i da je to sasvim normalna faza kroz koju prolazi skoro svaka beba u periodu intenzivnog rasta i razvoja.
Šta znači bebina regresija sna?
Pojava koja se javlja usled poremećaja sna kod beba se naziva regresija sna. Regresija sna je karakteristična po tome što se beba bez razloga i često budi, ima poteškoća sa uspavljivanjem, razdražljiva je i nervozna, pokazuje znake umora s nemogućnošću da se uspava. Prvi put se javlja kada beba napuni četiri meseca. Tada se bebin mozak veoma brzo razvija, beba spoznaje spoljašnji svet, pokušava da savlada nove veštine, a sve to rezultira smanjenim kvalitetom sna. Ova faza može da traje od jedne nedelje do najviše osam nedelja. Javlja se periodično u momentima kada beba prolazi kroz neku promenu, kao što je motoričko-kognitivni razvoj, nicanje zubića, odvajanje od majke, uvođenje dohrane, polazak u vrtić, odvikavanje od pelena i ostale nove aktivnosti koje beba doživljava tokom dana.
Ukoliko se vaša beba naglo budi i po nekoliko puta iz sna, odbija da se ponovo uspava, uznemirena je i plače, traži vašu blizinu, treba da znate da ovo nije trajno stanje, već normalna faza koja će uskoro proći. Ova situacija može da deluje izuzetno frustrirajuce na roditelje, ali uz strpljenje i svest da je beba na svom pravom razvojnom putu, moguće je prevazići je.
Kada se javljaju poremećaji sna?
Poremećaji sna kod bebe javljaju u jasno određenim periodima rasta i razvoja, a prvi put mogu da se očekuju oko četvrtog meseca bebinog života. Nadalje, poremećaji spavanja se ponovo mogu pojaviti oko 6. meseca, zatim između 8. i 10. meseca, 12. i oko 18. meseca, mada to nije pravilo, jer neke bebe prolaze lagano kroz ove faze.
Regresija sna kod bebe od 4 meseca
S obzirom da je bebin ciklus spavanja i budnosti drugačiji od odraslih osoba, tj. ciklus spavanja traje dosta kraće, beba se učestalo budi, a usled nerazvijenog obrasca spavanja nije u mogućnosti da se samostalno uspava. Za razliku od odraslih koji ne registuju mikrobuđenja tokom spavanja, već spontano prelaze iz ciklusa u ciklus, bebin nervni sistem u tom periodu još nije dovoljno razvijen da ne reaguje na promene, te se beba budi nakon svakog ciklusa sna. Kako baš u ovom periodu beba prolazi kroz fiziološku promenu u ritmu spavanja sa ciljem da se prilagodi ritmu odrasle osobe, potrebna joj je pomoć kako bi se uspavala.
Tokom ovog perioda beba postaje svesnija svog okruženja, duže vreme provodi budna istražujući okolinu, uvežbava svoje motoričke i kognitivne sposobnosti, tako što odiže glavicu od poda kada leži na stomaku, posmatra svoje ručice, reaguje na spoljne nadražaje što u velikoj meri doprinosi pogoršanju kvaliteta sna, jer beba tokom spavanja procesira sva dešavanja koja proživljava tokom dana, te je i minimalna promena koja je izazvana u blizini može lako probuditi. Može biti osetljiva na temperaturu, svetlost, buku, glad, bol prilikom rasta zubića, bolesti i sl, a i mnogi drugi faktori takođe mogu doprineti nelagodnosti koja dovodi do isprekidanog sna kod beba. Ipak, neke bebe sa lakoćom prolaze kroz ove razvojne faze, a kod drugih situacija može biti dramatičnija.
Regresija spavanja kod beba od 6 meseci
U šestom mesecu beba doživljava niz promena koje mogu da utiču na njen san. Pre svega, savladava i usavršava brojne veštine, koje izazivaju uzbuđenje u njoj. U ovom uzrastu beba počinje samostalno da sedi, na rukama se odiže se od poda, okreće se s boka na bok, počinje da puzi, razvija svoje govorne sposobnosti. Spoljne stimulacije kojima su izložene i obilje informacije koje beba treba da preradi u njoj izazivaju burne emocije koje rezultiraju plačom, nervozom i umorom koji se konstantno povećava. Takođe, većina beba u ovom razdoblju prolazi kroz fazu rasta zubića i to predstavlja glavni razlog noćnog buđenja.
Bebina Regresija sna od 8 meseci
Kada beba napuni osam meseci, određene veštine koje se tiču njegog razvoja je već usavršila i nastavlja dalje u smeru napretka. Oko osmog meseca većina beba je smanjila broj dnevnih spavanja sa tri na dva. Od osmog do desetog meseca većina beba puzi, a neke pokušavaju da se samostalno podignu na noge, što stvara veliko ushićenje koje može da remeti san. Ne ispoljavaju sve bebe isto emocije, pa će temperamentnije bebe reagovati shodno svom karakteru, dok će mirnije bebe mnogo lakše prevazići ovu fazu. Kod nekih beba se javlja i separacijska anksioznost prilikom odvajanja od roditelja, što takođe može da podstakne češća noćna buđenja.
Regresija sna kod beba od 12 meseci
Većina dece u ovom periodu doživaljava nagli verbalni skok. Mozak intenzivno radi kako bi procesirao sve informacije, a beba i tokom spavanja nastavlja da proživljava ono što se dešavalo tog dana. Beba sa dvanaest meseci već ima utvrđen raspored spavanja i dosta mališana je u stanju da prespava celu noć bez buđenja, dok dnevni broj spavanja varira između jednog i dva. Međutim, kako i ovo razdoblje prati razvojna faza, nemojte da se iznenadite ako vaše dete krene da se budi i po nekoliko puta u toku noći.
Regresija sna sa bebom od 18 meseci
Ovo razdoblje je karakteristično po tome što su bebe savladale većinu svojih motoričkih i verbalnih veština i dolazi do jačanja njihove samostalnosti u tom pogledu, te se stvara otpor prema utvrđenim roditeljskim pravilima. U ovom periodu bebe teže da pokažu svoju nezavisnost u mnogim područjima, pa se to može odraziti i na spavanje. Mogu da negoduju kad pokušate da ih uspavate u uobičajeno vreme. U ovo vreme bebe imaju jednu poslepodnevnu dremku, koja ne bi trebalo da se izbacuje pre treće ili četvrte godine. Potrudite se da se držite rutina u vezi sa spavanjem jer je ovo samo privremeno i prolazno stanje.
Kako se manifestuju regresije spavanja?
Pokazatelj da beba prolazi kroz regresiju spavanja je svako “iskakanje” iz uobičajenog dnevnog i noćnog ritma, povećana plačljivost i uznemirenost kod bebe i nemogućnost da se uspava. Ukoliko vaša beba kratko spava, često se budi noću, odbija dnevno spavanje, razdražljiva je, na svaku “sitnicu” reaguje plačom i nervozom, možemo reći da je reč o regresiji sna. Regresija sna zahteva od roditelja veliku smirenost i staloženost, jer svako burno reagovanje može da pogorša ovako delikatnu situaciju. Nežan pristup u odgoju vašeg mališana je uvek najbolja opcija za njega, iako većina roditelja ima tendenciju da izgubi kontrolu nad sobom i kompletnom situacijom, što svakako ne dovodi rešenju ovog problema. Budite svesni da je ovo samo privremeno i da beba na ovaj način doživljava napredak i razvoj, iako deluje sasvim suprotno.
Kako pomoći bebi?
Jedini savet koji je ispravan u pogledu poremećaja spavanja i kod njegovog rešenja je mnogo nežnosti, ljubavi i maženja. U tome nikada ne možete da pogrešite niti da preterate, jer bebama je potrebna uteha i privrženost, i budite svesni da ni vašoj bebi nije lako da se izbori sa mnoštvom emocija i promena kroz koje prolazi tokom, rasta i razvoja. Ljuljuškajte je, mazite je, pričajte joj, budite uz nju i uvek odreagujte nežnošću na svaki njen plač. Imajte na umu da će ovaj izazovan period jako brzo proći, a kada sve to bude iza vas, vaše dete će znati da u vama ima nekoga na koga uvek može da se osloni.
Saveti u lečenju regresije sna
Bebi će prijati svakodnevne šetnje na svežem vazduhu, pa se potrudite da uvrstite to u svoje rutine, takođe se savetuje i raniji odlazak na spavanje, nežne kupke, lagane masaže, maženja i sve ono što će vašoj bebi pomoći da se opusti i s lakoćom utone u san. Mnogim roditeljima je pomogao i beli šum koji emituje jednolični umirujući zvuk kojim je beba bila okružena dok je boravila u majčinom stomaku.
Unapred isplanirajte mirnije dnevne aktivnosti kako bebu ne biste dodatno uzbudili. Obezbedite joj dnevna spavanja kako ne bi postala previše iscrpljena i kako bi uveče lakše zaspala.
Ukoliko niste sigurni šta da radite povodom regresije sna kod beba ili ukoliko smatrate da ovaj period predugo traje, najbolje je da se posavetujete sa bebinim pedijatrom oko daljih koraka koje je potrebno da preduzmete u cilju rešavanja ovog problema.
