ZAPOčnite PRVU KUPOVINU SA 10% POPUSTA UZ KOD “BAMBOWELCOME”

Dok je beba još uvek u majčinoj materici putem ultrazvuka prati se rast i razvoj bebe. Trudnoća po nedeljema je važan parametar kojim se vodimo kako bismo pratili dalji napredak bebe. Još dok je u stomaku možemo da primetimo da se beba okreće, pravi razne pokrete, smeje se, plače, sisa palac, trepće i sl. Na ovaj način, beba uvežbava sve one pokrete koje će izvoditi nakon što se rodi. Svako terminsko i zdravo novorođenče se rađa sa urođenim instinktivnim refleksima, kao što je refleks preživljavanja, tu spadaju disanje i sisanje.

Pored vitalnih refleksa, postoje i primitivni refleksi, koji su veoma važni za pravilan psihomotorni razvoj novorođenčeta. Nakon rođenja, neonatolozi pažljivo prate aktivnost bebinih refleksa, odnosno automatske refleksne pokrete, koji vremenom iščezavaju, jer u protivnom bebe ne bi mogle da razviju svesnu kontrolu pokreta i usvoje druge motoričke veštine. Svaka beba se rađa sa 70 instinktivnih refleksa. To znači da je većina pokreta bebe u prvim nedeljama života, a nekad i duže, učinjena refleksno. Tako na primer kada bebi stavite prst u usta, ona počinju refleksno sisati, kada ih dotaknete po obrazu, okreću glavu, kada im dodirnete dlan, skupljaju ga u pesnicu i sl.

Zašto su bebini refleksi važni za praćenje?

Veoma je važno od prvog dana života pratiti bebine reflekse, što se svakako i čini odmah po rođenju u porodilištu, ali i nakon toga, na redovnim sistematskim pregledima kod bebinog pedijatra. Tokom prve godine prate se intenzitet refleksa, njihova prisutnost ili pak njihovo nestajanje tokom određenog perioda. Kako bebin nervni sistem vremenom sazreva, primitivni refleksi kod beba polako nestaju, a razvijaju se svesne motoričke radnje i veštine, kao što su puzanje, prevrtanje, okretanje, sedenje, hvatanje predmeta i dr.

Ukoliko  primitivni refleksi izostanu ili se zadrže duže od očekivanog vremena, to može ukazati na određene neurološke probleme i smetnje u daljem razvoju, kao što su nerazvijene motoričke veštine (nespretnost, hvatanje olovke i sl.), zatim problemi sa noćnim mokrenjem, poremećajem pažnje, anksioznost kod dece školskog uzrasta. Takođe, konstantno postavljanje bebe u neadekvatne položaje, odnosno pogrešne stimulacije, može da dovede do produženog trajanja nekog od refleksa.

Refleksi kod beba se sa posebnom pažnjom prate u trećem i šestom mesecu života, a nakon toga je dovoljno bebu stimulisati kroz igru. Ako se u tom periodu uoče neke nepravilnosti, beba se dalje upućuje kod fizijatra na specijalistički pregled, gde dobija adekvatnu terapiju. Najčešće su to korektivne vežbe koje uz pravilno izvođenje stimulišu bebin nervni sistem i razvijaju nervno-mišićne veze. Uz pravovremenu terapiju rezultati se vide veoma brzo, najduže za godinu dana.

Vrste refleksa kod bebe

bebini refleksi

U nastavku teskta možete pročitati koji refleksi su prisutni kod Vaše bebe odmah po rođenju, koliko dugo traju i kako da ih prepoznate.

Refleks maminog zagrljaja ― Moroov refleks

Moroov refleks ili trzajni refleks kod bebe se javlja odmah nakon rođenja i prisutan je do trećeg, najkasnije do šestog meseca bebinog života. Ovaj refleks se javlja kada beba leži na leđima i kada se izloži glasnom zvuku, iznenadnom i naglom pokretu, osećaju pada, a koji se manifestuje tako što beba istovremeno pruža ruke i noge, uz zabacivanje glavice i širenje šaka, kao da želi da se uhvati za nekoga, a odmah nakon toga ih savija. Ovaj pokret je najčešće propraćen plačom i najviše podseća na pokret koji bi beba načinila kada bi se uplašila nečeg i trznula. Stoga se ovaj refleks i naziva trzajni refleks.

Kako biste ublažili Moroov refleks kod bebe, koji kod novorođenčeta može biti dosta izražen, trudite se da bebu ne izlažete jakom zvucima i naglim pokretima. Kada je odižete i spuštate na podlogu, činite to polako i lagano, nežno pridržavajući glavicu i vrat. Takođe, možete da koristite specijalne marame za nošenje bebe, jer na taj način beba oseća Vašu blizinu što može delovati umirujuće.

Refleks sisanja

Refleks sisanja, kao refleks hranjenja i preživljavanja, razvija se još u trudnoći, dok je beba u majčinom stomaku, što svakako može da se primeti i na ultrazvučnom pregledu kada beba sisa svoj palac. Svaka beba kada se rodi ima urođen refleks sisanja, koji je toliko jak da, kada novorođenče približite prema dojci, ona je automatski prihvata.

Refleks sisanja se aktivira doticanjem nepca bebe majčinom bradavicom ili cuclom flašice, nakon čega beba počinje sisati. Pokret bebe koji se odnosi na sisanje ima dve faze, prva se odnosi na obuhvatanje areole dojke, zatim pritiskanje bradavice između jezika i nepca, a druga faza na ritmično pomeranje jezika od areole ka bradavici i istiskivanje mleka.

Većina beba pre ili kasnije savladaju veštinu sisanja, jer nisu sve bebe vešte u tome od samog rođenja. Uz instrukcije babice, koja će nakon porođaja objasniti kako beba da pravilno prihvati dojku i uspostavite efikasnu laktaciju, veoma lako se mogu savladati veštine dojenja.

Babinski refleks

Babinski refleks se javlja nakon rođenja i može da bude prisutan do šestog meseca bebinog života, a najkasnije do druge godine. Ovaj refleks se aktivira kada se bebino stopalo sa spoljašnje strane lagano dodirne ili zagolica prstom. Tada beba refleksno širi prste poput lepeze, a palac se blago izvija na gore, u odnosu na ostale prste. Nakon druge godine, na bilo kakav nadražaj tabana prsti se savijaju na dole.

Refleks hvatanja

Refleks hvatanja kod bebe se aktivira kada lagano pomilujete mekani deo bebinog dlana ili stopala, nakon čega sledi stezanje, odnosno automatsko stiskanje šaka ili savijanje stopala.

Refleks automatskog hoda

Refleks automatskog hoda se može aktivirati kada bebu uhvatimo ispod pazuha u uspravnom položaju i blago je nagnemo ka napred. Tada beba opruža jednu pa drugu nogu, kao da korača. Ovaj refleks se javlja nakon rođenja i traje do drugog meseca.

Asimetrični, tonični refleks vrata

Asimetrični tonični refleks vrata je refleks koji je dobio naziv po tipičnom pokretu novorođenčeta koje okreće glavu na stranu, a istovremeno pruža ruku i nogu, dok suprotnoj strani udovi se savijaju. Ovaj refleks se kod beba pojavljuje na rođenju ili u drugom mesecu, a potpuno iščezava do šestog meseca života.

Refleks traženja usnama

Refleks traženja usnama se javlja kod beba kada ih dodirnemo po obrazu ili u predelu koji zahvata ugao usana, nakon čega one refleksno okreću glavu ga nadražajnom mestu otvarajući usta ka izvoru hrane ili dojke. Ovaj refleks je povezan i sa sisanjem prsta. Obično traje do trećeg ili četvrtog meseca, a nakon ovog perioda može se ponekad javiti i u snu.

Refleks podizanja glavice

Nastaje kada bebu rukama podižemo iz ležećeg položaja u sedeći, pri tom glavica prati osovinu leđa do određenja granice, zatim će naglo pasti na bebine grudi.

Refleks treptanja

Refleks treptanja ili žmirkanja nastaje kada se u bebino lice usmeri intenzivna svetlost ili joj se dune u lice. Takođe, treba voditi računa i ako primetite da beba pravi nekontrolisane pokrete očiju, jer to može da upućije na lažni stabizam (razrokost), koji nestaje sa šest meseci. Refleks treptanja ostaje do kraja života.

Refleks drhanja

U reflekse drhtanja spadaju i razni tremori, kao što su podrhtavanje donje vilice, trzanje ruku i nogu, koji se najčešće dešavaju kada beba spava ili plače. Kako beba napreduje i raste i refleks drhtanja se polako gubi.

Refleks osmeha

Refleks osmeha možete primetiti kod bebe od rođenja do drugog meseca kada se beba osmehuje kada spava i pravi slične izraze lica u snu. Ovaj refleks spontano nestaje od četvrtog meseca, kada beba počinje zapravo da Vam se osmehuje i raduje kada ugleda Vaše lice.

 

Pin It on Pinterest

Share This