Svaka buduća majka, čim ostane u drugom stanju, počne da strepi da li će njena trudnoća proteći uredno, da li će se sve odvijati „po planu“, da li će se osećati dobro tokom tih devet meseci, da li će ostati zdrava, da li će se njena beba pravilno razvijati…Drugo stanje u suštini jeste radosno, jer se dešava najlepša stvar na svetu – razvija se novi život, ali budućim roditeljima donosi zaista mnogo briga vezanih za tok trudnoće i razvoj prevremeno rodjene bebe.
Svaka trudnica pomno prati i vodi kalendar trudnoće. Trudnoća, po pravilu, traje 40 nedelja, odnosno, kako se u narodu kaže, 9 meseci. Svaka nedelja trudnoće donosi izvesne promene u telu trudnice, ali, pre svega, u razvoju bebe. Ne tako retko dešava se da trudnoća traje kraće. U tom slučaju se porođaj spontano desi ili uzrokuje i pre navršene četrdesete nedelje. Ako se bebe rodi u periodu od 37. do 40. nedelje, takav porođaj se smatra terminskim. Bebe rođene u u ovom vremenskom rasponu su „zrele“ ili „ročne“, može da se kaže – spremne za život van maminog stomaka.
A da li ste znali da se oko 10 odsto rođenih beba u svetu svake godine rodi pre predviđenog termina, odnosno pre navršene 37. nedelje trudnoće? Takve beba je prevremeno rođena, a često se koristi i termin nedonošče. U našoj zemlji statistika je slična, pre termina se svake godine rodi nešto više od četiri hiljade beba. Ono što je poražavajuća činjenica, nažalost, jeste da je ovo najčešći uzrok smrti beba, jer se prevremeno rođena beba može suočiti sa veoma mnogo zdravstvenih problema i komplikacija, koji se vremenom mogu sanirati i prevazići, ali i ostaviti trajne posledice u daljem razvoju prevremeno rođenih beba.
Najčešći uzroci prevremenog porođaja
Pitate se zašto se, uopšte, ovo dešava? Šta sve može uzrokovati prevremeno rođenje bebe? Praksa pokazuje da neke majke imaju veće šanse za prevremeni porođaj od drugih. U značajne faktore rizika spadaju: godine majke (veoma mlade ili majke starije od 35 godina imaju statistički veću šansu za prevremeni porođaj), povišen pritisak, koji može da zakomplikuje tok trudnoće i ugrozi čak i majčin život, patološke promene na materici, razne vrste anatomskih malformacija materice takođe, blizanačka trudnoća ili trudnoća sa više dece, različite vrste vaginalnih infekcija, koje se ne leče na vreme ili se zapuste pa pređu u hronične, kao i ranije iskustvo sa prevremenim porođajem. Statistike takođe kažu da je bela rasa manje podložna prevremenim porođajima od afro-američke rase.
Da li se mogu sprečiti posledice svih navedenih poremećaja, odnosno, da li se može sprečiti prevremeni porođaj? Delimično može. Šta je važno da radite? Da se hranite zdravo, da sasvim izbegavate upotrebu duvana ili droga, da ukoliko imate problem sa krvnim pritiskom redovno kontrolišete pritisak i potražite savet za pravilnu ishranu od nutricioniste. Zatim je važno da istaknemo da svoju trudnoću i sve promene koje u njoj nastaju brižno pratite i obavezno se javite svom doktoru ukoliko osetite neke nespecifične promene.
Najčešće posledice po prevremeno rodjene bebe
Što se porođaj ranije desi, rizici za nastanak zdravstvenih i razvojih komplikacija su veći. Na primer, beba rođena u 32. nedelji trudnoće sigurno će duži period provesti u bolnici, na odeljenju neonatologije, nego beba koja je rođena u 36. nedelji. Ovo se dešava zato što bebini organi nisu dovoljno razvijeni, odnosno spremni za samostalno funkcionisanje. Kada se procenjuje vitalnost svih beba, pa i onih prevremeno rođenih, koristi se APGAR test. Bebe rođene pre termina imaće manji skor na ovom testu od beba rođenih u terminu. Sve prevremeno rodjene bebe zahtevaju specijalnu postneonatalnu negu, kako bi se kasnije posledice po dečje zdravlje svele na što manju meru. Većina njih će boraviti u inkubatorima. U svakom trenutku takvim bebama se prati krvni pritisak, dotok kiseonika, srčani ritam itd.
Kada se beba rodi pre predviđenog termina, obično ima malu telesnu masu, manju od 2.5kg. Čak i kada su sve ostale funkcije za bebin samostalan život uredne, mala telesna masa roditeljima predstavlja i „praktičan“ problem, počevši od načina držanja, hranjenja, izbora pelena, garderobe…Treba da znate da danas na tržištu postoje kvalitetne pelene za izuzetno male bebe, koje obično nose oznaku „nula“ ili „premature“, za bebe težine od 1 do 3kg.
Jedan od osnovnih problema prevremeno rođenih beba je termoregulacija. Njihova koža je tanka i nedovoljno zrela, pa postoji opasnost od rashlađivanja. Zato je neophodnu bebu odmah po rođenju dobro utopliti (postoje čak i specijalno napravljene sterilne vrećice u koje se beba umotava), i smestiti je u inkubator gde je temperatura stabilna i odgovarajuća.
Problemi sa disanjem
Drugi čest problem kod nedonoščadi je disanje, zbog pluća i mišića koji nisu dovoljno zreli za samostalno funkcionisanje. Beba stenje, ubrzano diše i oseti se napor prilikom disanja. Ako se ovako nešto desi, neonatolozi brzo reaguju i pružaju detetu pomoć: dodatni kiseonik ili priključivanje na aparat za pomoć pri disanju. U upotrebi su i specijalni lekovi za ubrzavanje „sazrevanja“ pluća, koji u velikoj meri pomažu bebama sa ovakvim problemom. U nekim slučajevima kod nedonoščadi može da se pojavi i tzv. apnea, tj. prestanak disanja, koji nastaje kada centar za disanje u mozgu nije dovoljno razvijen.
Apnea se može javiti i kod beba rođenih u terminu, ali je češća kod prevremeno rođenih.
Moždano krvarenje koje uzrokuje oštećenje bele mase mozga neretko se dešava kod nedonoščadi i spada u ozbiljna stanja. Uzroci za nastanak su kompleksni, posledice mogu biti takođe ozbiljne. Dijagnoza se postavlja ultrazvučnim pregledom dok je beba još u inkubatoru, a stanje se kontroliše i godinu dana ili duže od kada se beba otpusti kući.
Dodatne komplikacije kod nedonoščeta
Još jedna česta komplikacija vezana za bebino čulo vida je prematurna retinopatija. Češća je kod prevremeno rodjene bebe sa veoma malom porođajnom težinom, dolazi do nekontrolisanog rasta krvnih sudova mrežnjače, a leči se hirurški, laserom. Da bi se stanje saniralo, potrebna je rana dijagnostika i uključivanje oftalmološkog pregleda kod svih beba čija je porođajna masa manja od 2kg.
Kod nedonoščadi se još nije razvio refleks sisanja, pa se većina ovakvih beba mora hraniti parenteralno, putem infuzije. Što pre beba počne da se hrani samostalno majčinim mlekom, veća je šansa da se smanje neprijatne posledice.
Mnogo prevremeno rođenih beba suočava se i sa anemijom, odnosno smanjenim brojem eritrocita u krvi. Ovakve bebe sporo produkuju krvne ćelije, pa se može desiti da beba bude priključena na transfuziju. Sa ovim je delimično u vezi i snižen krvni pritisak bebe. Ovaj problem se dešava dodatnim unosom tečnosti a ponekad i upotrebom određenih lekova.
Žutica, koja se može nakon rođenja javiti kod svih beba, češća je kod onih koje su rođene pre termina. Ovo stanje zahteva boravak u bolnici i nije toliko „banalno“ kako se ranije smatralo.
Da za kraj ipak budemo optimistični, što i jeste realno: većina prevremeno rođenih beba preživi, oporavi se od svih poteškoća i nastavi normalno da se razvija. Ako nije bilo velikih komplikacija u prvim mesecima, sa oko tri godine ove bebe će sustići svoje vršnjake u ravoju. Mališani su, na sreću, često mnogo jači i izdržljiviji nego što možemo da pretpostavimo.
