Nakon porođaja, dok drži novorođenče u svom naručju, svaka majka razmišlja kako će prvi put da podoji svoju bebu. Tog trenutka se kod većina majki javljaju nedoumice u vezi sa dojenjem (da li će imati dovoljno mleka, da li će beba biti sita i sl.).
U susretu Svetskoj nedelji dojenja, koja se obeležava u svetu i kod nas svake godine od 1. avgusta do 7. avgusta i kada se istovremeno vode brojne kampanje koje ističu važnost prirodne ishrane putem majčinog mleka, ne možemo da se ne zapitamo zašto tek nekolicina majki doji svoju bebu, iako je većina žena sposobna da to čini veoma uspešno. Da li usled nedovoljne edukacije o ogromnim benefitima koje dojenje pruža, kako majci tako i bebi, mnoge majke iz straha da je beba gladna prerano uvode dohranu i na taj način smanjuju produkciju svog mleka.
Priroda nas je podarila savršenim mehanizmom da ne moramo da brinemo da li je majčino mleko odgovaraćuje temperature, da li ga ima dovoljno, da li je kalorično, jer upravo je idealne temperature, sastava i hranljive vrednosti, baš onako kako Vašoj bebi odgovara, takoreći “skrojeno po meri” Vaše bebe. Ali i pored svih dobrobiti koje dojenje pruža, poražavajući je podatak da samo 12,8% žena u Srbiji doji svoju bebu. Sa druge strane, u skandinavskim zemljama čak 90% žena doji svoju bebu.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije preporuka je da se beba isključivo doji majčinim mlekom tokom prvih šest meseci života. U tom periodu beba doji na zahtev, bez uvođenja mlečne formule, vode, čvrste ili kašaste hrane i dr.
Majčino mleko je prirodna i najbolja ishrana za svaku bebu. Majčino mleko zadovoljava sve bebine potrebe prilagođavajući se zahtevima i rastu bebe.
Kako se Stvara Majčino Mleko?
Kada na svet dođe beba, ona već ima urođeni refleks sisanja i gutanja, dok se u majčinim grudima nalazi spreman obrok – kolostrum. Kolostrum je visoko koncentrovano mleko – hranljiva tečna materija žute boje, koja se naziva još i “tečno zlato”, “prva vakcina”, jer u sebi sadrži sve neophodne “žive” materije porebne tek rođenoj bebi.
Kada beba povuče bradavicu dolazi do stimulacije senzornih neurona u areoli dojke, koji šalju impuse mozgu da luči hormon za stvaranje i ispuštanje mleka. Hormon prolaktin daje signal mlečnim žlezdama da stvaraju mleko za naredni podoj. Kada je dojka prazna, ona predstavlja podsticaj za stvaranje prolaktina. Da bi mleko izašlo iz dojke, potrebno je delovanje hormona oksitocina, koji utiče na mišiće koji okružuju mlečne žlezde tako što se stegnu i kontrahuju i tako ispuste mleko iz dojki. Od 30 do 72 sata nakon porođaja mleko počinje da nadolazi u većim količinama.
Na otpuštanje oksitocina ne utiče samo sisanje već i nervni impulsi koji reaguju i kada majka samo pomisli na svoju bebu, kada joj čuje plač, vidi ili oseti njen miris. Stimulacija bradavice prilikom sisanja utiče na otpustanje oksitocina, što istovremeno može da kod majke izazove grčeve u materici nakon porođaja, osećaj smirenosti, pospanosti.
Ukoliko želite da povećate produkciju mleka, potrebno je da ih što češće praznite, jer kada je dojka puna usporava se stvaranje mleka.
Koliko Dugo Beba Treba da Se Doji?
Mnoge majke se pitaju koliko dugo beba treba da sisa. Dojenje je svakako individualna stvar i ne postoji univerzalno pravilo koje se odnosi na sve žene, isključivo zavisi samo od Vas i Vaše bebe. Najvažnije je pratiti ritam bebe i slušati sopstveni osećaj. Neke bebe će zahtevati da sisaju i po 10 puta dnevno, a neke jedva par puta na dan. Svaka beba je drugačija, pa samim tim i dužina i broj podoja je drugačiji kod svake bebe. U svakom slučaju, kad se beba rodi i kad je sasvim mala, broj podoja je u proseku oko 12 puta u trajanju po pola sata iz svake dojke, jer je majčino mleko lako svarljivo, pa hranjenje na sat do sat i po vremena je sasvim u redu, jer je bebin želudac jako mali. Kako bude rasla tako će se i broj podoja smanjivati ali i brzina kojom popije mleko.
Jako je važno da ne zaboravite da dojenje za bebu nije samo izvor hrane, već i potreba za maženjem, nežnošću, Vašom blizinom, sigurnošću, utehom. Najvažnije od svega je da se opustite, da ne gledate na sat, ne ograničavate broj i trajanje podoja.
Svetska zdravstvena organizacija ističe važnost dojenja do druge godine detetovog života, a kasnije po potrebi majke i deteta. Dojenje deteta starijeg od godinu dana uz pravilnu nemlečnu ishranu ima brojne prednosti koje su malo poznate našoj javnosti, ali su i dosta potcenjene. Deca koja su duže dojena manje obolevaju, a kada obole bolest kraće traje. Manje su sklona alergijama, infekcijama, psihosomatskim bolestima i drugim oboljenjima.
Prednosti Dojenja za Bebu
Većina majki se pita koje su prednosti dojenja. Benefiti dojenja za bebe koje se hrane majčinim mlekom su nesumnjivo ogromni i stoga je važno edukovati majke dok su još u porodilištu o značaju dojenja bar u prvih 6 meseci bebinog života, a poželjno je da to bude i nakon godinu dana.
Najvažnije dobrobiti i prednosti dojenja za bebu su:
- Majčino mleko sadrži optimalni odnos hranljivih materija, gotovo savršena kombinacija vitamina, proteina, minerala, masti i sve ono što je potrebno za rast i razvoj Vaše bebe.
- Formulacija majčinog mleka se lako vari u odnosu na veštačko mleko i prilagođava se dnevnim porebama Vaše bebe.
- Temperatura majčinog mleka je idealna i obrok je dostupan u svako vreme i na svakom mestu.
- Majčino mleko bogato je antitelima koja štite bebu od virusa i bakterija i postoji manja mogućnost da kasnije u životu razviju alergije i astmu.
- Bebe koje sisaju uravnoteženo dobijaju na težini, imaju manji rizik da budu pregojene.
- Bebe ne sisaju samo kada su gladne, već na taj način traže od majke utehu i maženje. Bebu sisanje umiruje. Pozitivan majčin ogovor na svaki bebin zahtev za dojenjem pojačava međusobno emocionalnu bliskost. Dodir kože i razmenjeni nežni pogledi sa Vašom bebom dok je držite u naručju doprinose zajedničkom osećaju blaženstva i duboke povezanosti.
Prednosti Dojenja za Mamu
Prednosti dojenja za majku su od ogromne koristi pa stoga navodimo samo neke najvažnije benefite:
- Dojenjem se brže troše kalorije, pa ćete brže skinuti kilograme nakon porođaja
- Usled otpuštanja hormona oksitocina koji se oslobađa dojenjem, materica se veoma brzo vraća u svoju prvobitnu veličinu, a postporođajno krvarenje se smanjuje
- Dojenje smanjuje rizik od karcinoma grudi, jajnika i materice. Studije pokazuju da majkama koje su dojile u periodu od 6 i 24 meseci rizik od karcinoma grudi se smanjuje od 11 do 25 procenata
- Kada majka doji bebu ređe dolazi do pojave postporođajne depresije i utiče na brži fizički oporavak nakon porođaja
- Praktične koristi od dojenja su, svakako, manje posla oko hranjenja bebe, mleko je uvek je dostupno, idealne temperature, ne može da se pokvari, štedi se na vremenu i novcu, ne morate da sterilišete i perete flašice
- Dojenje ima smirujući efekat i na majku
Dojenje je najlepši čin koji majka može da iskusi kada dobije bebu. I zato ne ustručavajte se da pitate, da se informišete, da budete uporne kako biste svom mališanu obezbedile zdrav početak života.
