Žena, majka, kraljica. Ovako glasi čuvena sintagma koja se „prikači“ ženama čim postanu majke. Biti majka je najlepše, ali najkompleksnije, odnosno najsloženije „zanimanje“. Svaka majka je od prvog dana i negovateljica i patronažna sestra i kuvarica i noćni čuvar i vaspitačica…Toliko je mnogo uloga koje jedna majka prihvati na sebe samim činom kada dobije dete, da je titula „kraljice“, čini se, sasvim opravdana.
Šta je u ovoj majčinskoj multitasking priči najviše „kraljevski“? Da li je majka kraljica zato što drugi sve rade umesto nje, ili zato što ima „moć“ da sve odradi sama i podigne srećno, zdravo, bezbrižno dete? Bez sumnje, moć da se posveti različitim obavezama oko dece i porodice je svaku za pohvalu. Ali, često se zapostavlja jedna „sitnica“: kako se žena, majka, kraljica oseća? Sa kakvim se sve mislima i osećanjima nosi od momenta kada beba dođe na svet pa do momenta kada odleprša iz porodičnog gnezda? Koji je to hormoni napadaju, osvajaju, ne daju joj mira, ili joj, pak, daju ogromnu snagu i moć? Kada potapšete neku uspešnu majku po ramenu, diveći se njenoj sposobnosti i snazi, treba da znate da je ispod te ljušture jake i čvrste žene, zapravo, jedno osetljivo i ranjivo žensko biće koje ima potrebu za podrškom, odmorom, razumevanjem, balansom…
Šta je depresija posle porođaja?
Sigurni smo da je svako ko čita ovaj tekst, bio majka ili ne, čuo za termin postporođajna depresija, ili se čak susreo sa nekim od simptoma, ili upoznao neku ženu koja se sa ovim problemom borila. O porastu depresivnih stanja kod različitih kategorija ljudi u modernom svetu sve se više govori i piše. Svojevrsna „epidemija“ depresije i anksioznosti osvaja planetu, te se sve više pažnje posvećuje i tome kako se osećamo i sa kakvim mislima živimo, a ne samo brizi o fiziološkom zdravlju.
Statistika kaže da se od 10 do 15 odsto novih majki susretne sa dijagnozom depresije nakon porođaja. Takođe, procenat žena koje se suoče sa nekim od simptoma je mnogo veći. Tema postporođajne depresije je dugo predstavljala tabu, o kojem se više šuškalo nego što se otvoreno pričalo i pisalo. Međutim, situacija se na sreću donekle promenila na bolje. Sve se više i piše i razgovara o ovoj temi, zato što je, pre svega, jako važno da žene uoče i prepoznaju simptome i reaguju na vreme. Ako se ova bolest zapusti i ako se ne počne sa tretmanom na vreme, posledice mogu biti vrlo ozbiljne i po majku i po dete.
Simptomi postporođajne tuge (baby blues)?
Simptome postporođajne tuge, koja se popularno naziva još i „baby blues“, oseti od 40 do 80 odsto porodilja. Zašto se javlja ova vrsta tuge, odnosno neraspoloženja? Za sve su krivi hormoni. Odmah nakon porođaja u organizmu žene dešavaju se veoma burne hormonske promene. Naglo počinje da opada nivo polnih hormona estrogena i progesterona, ali i kortizola i prolaktina. Taj nagli pad hormona dovodi do promene raspoloženja kod većine žena već nekoliko dana nakon porođaja.
Žena je plačljiva, opseda je osećaj tuge, previše je osetljiva na komentare i reakcije drugih, takođe može biti i razražljiva. Važno je napomenuti da ovi simptomi normalno traju do dve nedelje i uglavnom spontano prolaze, bez upotrebe bilo kakve terapije ili lekova. Važna razlika između postporođajne tuge i depresije je u tome što kod se kod baby blues-a ne gubi interesovanje za bebu i brigu oko nje. Majka ima emocije prema bebi, brine se o njoj, pazi je, jedino što je njeno raspoloženje promenjeno, ali prolazno.
Simptomi mogu da se jave već pred kraj trudnoće, ili u prvim nedeljama nakon porođaja. Osnovne razlike između postporođajne tuge i depresije su u tome što depresija traje duže od dve nedelje i kod depresije majka ispoljava nebrigu o sebi i o bebi, dok kog baby blues sindroma to nije slučaj.
Neki od tipičnih simptoma ovog poremećaja kod porodilja su dugotrajne epizode bezvoljnosti, plakanje bez razloga, jak osećaj krivice i manje vrednosti. Majke koje imaju postporođajnu depresiju teško uspostavljaju emotivnu vezu sa bebom, odbijaju da se bave bebom, nemaju osećaj bliskosti i ljubavi sa njom, a u nekim težim slučajevima čak imaju želju da je povrede. Vrlo često ove majke imaju problem sa nesanicom, apetitom, pokušavaju da se izoluju, ne komuniciraju sa ukućanima, gube interesovanje za stvari i aktivnosti koje su nekad volele, a ponekad čak imaju i sucidalne misli.
Koji je uzrok nastanka depresije nakon porođaja?
Postporođajna depresija, ili, kako se još može nazvati, postpartalna depresija, javlja se kod 10 do 15 odsto mladih majki. U ovaj depresivni poremećaj treba posumnjati ako simptomi baby blues-a potraju duže od dve nedelje. Ne zna se tačan uzrok nastanka ovog oboljenja, ali se svakako zna da ima više faktora koji utiču na njegovo javljanje.
Hormonske promene u telu mlade majke koje smo opisali svakako imaju veliki značaj, ali svakako su tu prisutni i neki drugi psihološki faktori. Utvrđeno je da ranije depresivne epizode, epizode prethodnih postporođajnih depresija, stresna trudnoća, stresni događaji tokom trudnoće, te neželjena trudnoća ili manjak podrške okoline tokom trudnoće mogu da povećaju šansu za pojavu ovog patološkog stanja. Ukoliko se ne prepozna i ne tretira na vreme, postporođajna depresija može trajati do godinu dana i duže. To može predstavljati veliki problem i za majku, i za bebu, ali i za sve ostale ukućane.
Vrlo često majke odbijaju da doje dete, iako se dojenje u takvim situacijama savetuje iz dva razloga. Prvo, dojenjem se reguliše nivo hormona kortizola koji je jednim delom zadužen za pojavu simptoma depresije. Drugi razlog je što čin dojenja stvara posebnu bliskost između mame i bebe. Tako se može pomoći mami da se oseća korisno i da razvije emotivni odnos sa detetom.
Lečenje depresije koja se javlja posle porođaja
Kada se prepoznaju simptomi ovog tipa depresije, žena treba da se javi psihijatru koji će joj prepisati antidepresive. Žena nikako ne sme uzimati lekove na svoju ruku. Vrstu i doze antidepresiva odrediće lekar. Važno je znati da ovim lekovima treba od 6 do 8 nedelja da ispolje dejstvo. Prekid terapije ne sme da bude nagao, o tome takođe odlučuje psihijatar koji prati ženino depresivno stanje.
Osim lekova, ženi može da pomogne psihološka terapija. Ovde treba spomenuti i individualne i grupne psihoterapije rukovođene od strane stručnih psihoterapeuta koji imaju iskustva u lečenju problema kao što je postporođajna depresija. Terapije koje se najčešće sprovode su IPT (interpersonalna terapija) i kognitivno-bihevioralna terapija.
Osim lekova i psihoterapije, ženama mogu pomoći i neke nove životne navike, koje će im oplemeniti svakodnevicu. Neke od njih mogu biti: priprema zdrave hrane, vežbanje, meditacija, bavljenje stvarima koje opuštaju (filmovi, knjige, šetnje). Žene ne treba da se ustručavaju, već da traže pomoć od svojih ukućana i prijatelja, naročito oko brige o bebi.
Još jedna stvar je važna u vezi sa postporođajnom depresijom – od nje mogu da boluju i muškarci. Ona se može javiti tokom trudnoće ili nakon poroda partnerke, ima slične simptome kao kod žena i takođe utiče loše i a muškarca i na dete i na okolinu. Istraživanja kažu da su ovom tipu depresije skloniji mlađi muškarci ili oni koji su imali i ranije depresivne epizode. I očevi koji pate od ovog tipa depresije obavezno moraju da potraže pomoć psihijatra. Na taj način smanjuju mogućnost da se ona ne bi loše odrazila i na njih i na okolinu.
