ZAPOčnite PRVU KUPOVINU SA 10% POPUSTA UZ KOD “BAMBOWELCOME”

Ishrana beba je oduvek bila popularna tema. Kako su se menjala vremena, a time i dolazila nova naučna saznanja, menjali su se i stavovi o ishrani odojčadi. Šta je to što je za njih dobro, šta je manje korisno, a koje namirnice treba sasvim izbegavati. Šta će dete da jede tokom dana zavisi najviše od roditelja, njihovih saznanja, poznavanja tematike i pažnje koju posvećuju ishrani kao jako važnom segmentu rasta i razvoja deteta.

Vrlo je važno da roditelji vode računa o izboru namirnica kada počnu sa nemlečnom ishranom beba. Neke bebe počnu da konzumiraju nemlečnu hranu ranije, naročito ako ne sisaju, nego se hrane adaptiranom mlečnom formulom, one koje sisaju obično počnu tek nakon šest meseci. Bilo kako bilo, sve nove namirnice moraju se uvoditi postepeno, a to znači pojedinačno, jedna po jedna, kako bi se pratile reakcije deteta na iste. Da pojasnimo – ako se pojavi bilo kakav vid alergije na hranu nakon konzumiranja neke namirnice, nećemo moći da znamo na čega je dete alergično, ukoliko više novih namirnica budemo poslužili detetu istovremeno.

Alergije na hranu kod beba

Kod uvođenja nemlečne hrane kod beba, mame se najviše plaše alergija. Nije ni čudno, jer istraživanja kažu da će jedno među trinaestoro dece biti alergično nan eke prehrambene namirnice. Od ovog podatka roditelje još više plaši podatak da je veliki procenat tih alergijskih reakcija, čak 40%, vrlo intenzivan, pa čak i životno ugrožavajuć. Dakle – alergije ne treba olako shvatiti. Najviše zbog ovako teških reakcija organizma na pojedine namirnice, važno je da svi oni koji provode vreme sa decom, odnosno da svi oni koji ih hrane, budu upoznati sa većinom simptoma alergija na hranu kod male dece.

Preporuka je da sve mame do 6.meseca hrane svoju bebu isključivo mlekom. Ovo se pre svega odnosi na bebe koje sisaju. U tom period dojenja mame ne treba da izbegavaju alergene namirnice (kikiriki, morski plodovi, jagode…), jer je dokazano da će na ovaj način beba biti manje sklona alergijama na te namirnice. Takođe je važno da skrenemo pažnju na još jedan “mit” u vezi sa alergijama na hranu kod beba: odlaganje uvođenja alergenih namirnica neće smanjiti mogućnost za pojavu alergije, već sasvim suprotno. Odlaganje može samo da poveća mogućnost da se dete nikada ne adaptira na određenu hranu.

Najčešći alergeni kod beba

alergeni kod beba

Bebe i mala deca mogu tokom najranijeg detinjstva, a ponekad i kasnije tokom odrastanja, da razviju alergiju na pojedinu hranu. Deca mogu da budu alergična na bilo koju hranu, ali postoje namirnice koje su vrlo često izazivači alergijskih reakcija, i to čak u 90 odsto slučajeva. Na prvom mestu to je kravlje mleko. Kravlje mleko deci ne treba uvoditi pre navršene prve godine života. Deca su, zapravo, alergična na proteine iz kravljeg mleka. Većina dece preraste tu osetljivost nakon navršene prve godine. Još dve „osnovne“ namirnice često izazivaju alergije kod dece: to su jaja i pšenica. Soja je takođe dosta alergena namirnica, osim nje tu je i kikiriki, koji treba izbegavati do druge godine života.

Kada je meso u pitanju, najviše muke zadaje riba. Nisu sve vrste ribe visoko alergene. Najviše alergena sadrže tunjevina, bakalar, losos. Osim ribe, veoma vodite računa o morskim plodovima – školjkama, jastogu, lignjama. Ove namirnice često i kod odraslih ljudi izazivaju jake alergijske reakcije. Deci ih treba davati odloženo, najsigurnije je izbeći ih tokom prve dve godine života. Na listi „opasnih“ namirnica nalazi se i koštunjavo voće: bademi, lešnici, orasi. I sa njima vrlo oprezno, jer čak i u tragovima mogu da dovedu do neprijatnih alergijskih reakcija. Osim sa koštunjavim voćem, roditelji treba da budu oprezni i sa bobičastim voćem – malinama, jagodama, borovnicama…Uvodite ih postepeno, u malim količinama, i pratite reakcije deteta nakon jela.

Simptomi alergije na hranu kod dece i beba

Šta se zapravo u organizmu dešava kada kažemo da neko ima alergijsku reakciju na hranu? Organizam, tačnije imuni sistem, reaguje na određene namirnice vrlo burno, kao da su u pitanju virusi ili bakterije. Simptomi nakon konzumiranja alergenih namirnica mogu da se jave odmah, odnosno nekoliko minuta nakon jela, a ponekad je potrebno sat ili dva da se razvije reakcija.

Najkraće rečeno, ono što je važno da znate, alergijske reakcije mogu da pogode disanje deteta, kožu, srce i sistem za varenje.

Dete može da dobije osip i svrab u predelu usta i ušiju, ali i po stomaku i ekstremitetima. Kod kožnih reakcija čest je ekcem, ili plihovi koji često svrbe. Može da krene curenje iz nosa ili da se dete požali na zapušen nos, kao da je prehlađeno. S ovim u vezi su i simptomi poput kijanja i kašljanja.

Ponekad će se dete požaliti na osećaj mučnine ili na vrtoglavicu. Ove reakcije može da prati i bol u stomaku, kao i dijareja. Kod beba su česte zelenkaste stolice takođe znak alergije na hranu.

U teže, pa samim tim i opasnije reakcije, spadaju one koje se tiču disanja. Disanje može biti šušteće ili otežano. Otečen jezik, usne ili lice takođe spadaju u teže alergijske reakcije.

Deca vrlo često ne umeju da objasne šta tačno osećaju, tako da morate da budete vrlo obazrivi na svaki simptom koji prijave, bez obzira na to da li vam zvuči „logično“ ili ne.

Kada je potrebno obratiti se lekaru?

alergije na hranu kod beba

Deca mogu da dobiju veoma tešku alergiju na hranu koja se naziva anafilaktički šok i koja zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ove opasne reakcije organizma obično se jave nakon sat ili dva nakon unosa namirnice.

Ako primetite da dete ima poteškoće pri disanju ili gutanju, morate odmah da pozovete hitnu medicinsku pomoć. Još neki simptomi anafilaktičkog šoka su: bol u grudima, poplavelo lice, modre usne, usporen puls i pometenost.

Dok čekate medicinsku pomoć, nemojte da paničite, dete postavite u ležeći položaj, a noge mu držite uspravno. Nemojte sami davati nikakve lekove, lekari će odmah detetu dati injekciju adrenalina, a potom će dete verovatno biti i hospitalizovano radi daljeg praćenja.

Zbog svega navedenog važno je da sve nove namirnice uvodite postepeno, u malim količinama, jednu po jednu, kako biste ispratili reakcije. Visoko alergenu hranu izbegavajte tokom prve i druge godine. Ako znate da je Vaše dete alergično na nešto, pažljivo čitajte deklaracije na prehrambenim proizvodima. Pratite sve reakcije deteta nakon hranjenja i bez panike reagujte ako dođe do težih alergijskih reakcija.

Pin It on Pinterest

Share This